M@N! vam zadaje zadatak – poređaj Cheryl po godišnjim dobima….

©Muskimagazin.com

Ako želiš da posetiš New York, odmah da ti kažemo-zakasnio si da vidiš ono najinteresantnije, kule Svetskog trgovinskog centra, srušene u spektakularnom terorističkom napadu 2001. godine. Sada možeš, doduše, da obiđeš mesto na kojem su bile, a koje se sada zove Ground Zero, ali to baš i nije dovoljno. No, dok se ovih dana u SAD-u vode oštre javne polemike o tome da li na mestu blaženopočivših „Bliznakinja“ treba dozvoliti izgradnju džamije ili ne (?!), vi ćete, ukoliko se odlučite na štrapaciranje Velikom jabukom, moći da se fokusirate na druge znamenitosti ovog višemilionskog grada.

Gradsko jezgro najpopularnijeg grada u SAD i jednog od najmoćnijih gradova na svetu broji oko 8,5 miliona stanovnika, dok na širem području grada živi više od 18 miliona stanovnika.

Kao i svaki glupi turista, najbolje bi bilo da prilikom svoje prve posete New Yorku najpre napraviš po koju fotku u okolini Kipa slobode, jednog od najprepoznatljivijih simbola grada. Kip koji je napravljen 1886. godine pod nadzorom francuskog umetnika Frederica Bartholdija posvećen je borbi američkog naroda za demokratiju, a nalazi se na Ostrvu slobode u njujorškoj luci.

Pošto si napravio fotke koje ćeš prvom prilikom staviti na Facebook, da svi vide GDE si bio, možeš nastaviti sa turom po gradu. To možeš činiti pešice, a ako želiš da negde stigneš brže ili ti jednostavno nije do pešačenja, zaustavi taxi. Osim što ćeš moći da za prosečno 5-10 dolara po vožnji stigneš gde god želiš u širem centru grada (downtown, na engleskom), bićeš u prilici i da naletiš na interesantne taksiste pune lucidnih priča i manje-više beskorisnih saveta, koji će ti, ako ništa drugo, ispričati dosta zanimljivih anegdota iz života grada. Metro izbegavaj. Osim po gužvi, ovaj vid prevoza poznat je i kao nesiguran jer masa kriminalaca, secikesa, nasilnika i pljačkaša svoje žrtve vreba upravo ovde.

Destinacija koju svakako moraš da posetiš je Manhattan. U luksuznom jezgru New Yorka možeš videti dosta toga lepog, kao na primer…hm, u stvari, verovatno ćete se setiti one rahitične Sare Džesike Parker i njenih ocvalih tetki iz Sex i grada koje traže poslednji kres pre nego što ih klepe spondiloza i reuma, što i nije neka prijatna asocijacija, ali nemoj klonuti duhom! Produži dalje do Wall Streeta. Tamo ćeš moći da vidiš odakle je krenula svetska ekonomska kriza zbog koje polovina ljudi koje poznaješ nema ’leba da jede dok se ti zajebavaš po Americi, a verovatno ćeš se prisetiti i sjajnog filma Wall Street Olivera Stonea sa fenomenalnim Michaelom Douglasom i Charlie Sheenom.

Na Wall Streetu se inače nalazi Njujorška berza, čiji prapočeci sežu daleko u prošlost, čak do 1792. godine kada su se trgovci i špekulanti sastajali ispod drveta (da, bukvalno ispod drveta) i ugovarali poslove i novčane transakcije. Drvo je nestalo, tačnije zamenila ga je velelepna zgrada berze, a bradati, smrdljivi trgovci preobrazili su se uštogljene, užurbane japije i poslovne ljude koji barataju milionima dolara svakoga dana i koji su, da ne zaboravimo, direktno odgovorni za izazivanje svetske finansijske krize sa kojom svet još pokušava da se izbori.

Sledeća destinacija u New Yorku je Central Park. Mesto koje je poznato po tome što je Ekrem Jevrić u njemu snimio svoj prvi spot, ima još dosta toga za ponuditi. Park je ogroman i nemoguće ga je obići za jedan dan. Fontane, jezera, livade, skulpture, Wallman klizalište, Imagine mozaik posvećen Johnu Lennonu, dvorac Belvedere, mostovi, sve to čini Central Park sjajnom zelenom oazom usred gradske vreve i opšteg urbanog ludila u kojoj možeš predahnuti pre nego što nastaviš svoj turistički pohod.

Od muzeja treba obratiti pažnju na Madamme Tussaud (Tiso) i Metropoliten s tim što ovaj prvi možete zaobići zbog zbrzanih tura i preskupih karata (oko 45 dolara), dok je  sa Metropolitenom situacija drugačija, ture su bolje organizovane, a posebno je zanimljiva egipatska kolekcija koju si ranije mogao da vidiš samo u knjizi istorije, ukoliko si uopšte išao u školu.

No, umesto kvazi kulturnog uzdizanja, radije poseti Harlem, Queens, Brooklyn ili Bronx, predgrađa o kojima smo toliko gledali na filmovima i slušali razne strašne priče. E, pa, znaš šta? Tačne su. Nemoj zalaziti tamo noću, pogotovo ako si belac, a jesi, već se potrudi se da se promuvaš tokom dana i da, posle Wall Streeta kao vrha New Yorka, pogledaš kako grad izgleda sa dna. From The Bottom. Dobro, nije to baš tako strašno, ali ćeš, kao što si Central Park nekoć poredio sa Kalemegdanom, pojedina predgrađa New Yorka sigurno porediti sa Borčom ili Voždovcem.

Sve ovo što smo naveli tek je delić onoga što se može videti u New Yorku. Ostatak ćeš morati sam da otkriješ, a to ti neće biti previše teško, osim možda u pogledu toga šta odabrati od svega toga?

Sve u svemu, ono što nećeš moći da „posetiš“, ali ćeš svakako moći da osetiš, a čime se inače ponose svi žitelji ovog grada, od taksiste iz Moldavije do gradonačelnika Michaela Bloomberga, jeste atmosfera grada. Bilo da si na užurbanom i grozničavom Mahnattanu i Wall Streetu ili u nešto mirnijim predgrađima, osetićeš specifičan duh koji je, valjda, moguć samo u melting potu kakav je New York. Ogroman lonac u kojem se krčkaju, mešaju i sjedinjuju najrazličitije boje, rase, mentaliteti, jezici.. jednostavno je neodoljiv u svakom pogledu. Kažu da je surov za život, kažu da moraš biti uspešan, što i nije toliko čudno ako imamo u vidu da je reč o finansijskoj prestonici sveta, ali je za jednu kraću posetu sasvim ugodan.

©Muskimagazin.com

Iako to nije lako priznati, istina je da ponekad u poslu mnogo bolje prolaze oni koji umeju da pljunu i poližu. Svakako, naš savet je rad, rad i samo rad, jer se svaki rad, ali onaj rad koji zaista i ima neki konkretan cilj, uvek isplati. Ipak, kada dođe vreme da se liže i ulizuje, razumećemo vas – viša sila. Ali to ne znači da čak i u ulizivanju ne morate biti profesionalac. Ako se već ulizujete činite to tako da korist bude maksimalna, a šteta po vaš ugled minimalna.

Najpouzdaniji vid ulizivanja su pohvale. Istraživanja su pokazala da ljudi reaguju na pohvale i da čak ih pohvale motivišu na još bolje rezultate. Ipak, to ne znači da se pohvalama treba rasipati. Tri su osnovna pravila koja se moraju ispoštovati:

• Hvali samo kada tako i misliš.
• Čini to povremeno.
• Hvali sa stilom, tako da ne uvrediš slučajne posmatrače.

Uopšteno, ljudi ne vole ulizice. Zato, ako se već ulizuješ radi to tako da ne ostaneš doživotno obeležen kao jedan od njih, već kao „onaj koji je vešt u komunikaciji sa ljudima“.

Budi dosledan

U ulizivanju uvek moraš polaziti od sebe. Pre svega sagledaj koje su tvoje odlike, karakterne crte i ideali ka kojima stremiš. Kada se ulizuješ, kada laskaš nekome uvek gledaj da to laskanje bude u skladu sa onim vrednostima za koje i drugi znaju da ih ceniš. Prevarante je najlakše provaliti. Ako na drugačiji način laskaš šefovima, a na drugačiji saradniciuma – gotov si. Uvek sa merom i dosledno.

Komplimenti idu i na gore i na dole

Kada primiš kompliment za svoje zasluge od šefova i priznanje za dobar rad, uvek gledaj da istakneš da je to ipak zasluga celog tima, jer ćeš na taj način dobiti bonus kompliment i u očima šefa, ali i u očima svojih kolega.

Ulizuj se POSEBNO

Da bi imali efekta komplimenti moraju biti prirodni i spontani. Ako svoju ulizivačku tehniku pretvoriš u trku za mogućnostima za kompliment umanjićeš vrednost i efekte svog laskanja. Reči se najlakše izližu…

Neka tvoji komplimenti budu kreativni

Ako za svoj kompliment dobiješ jednostavno – hvala, nisi bio efikasan. Podstakni ljude da razgovaraju o tome što si rekao. Ljudi su željni pametovanja – udovolji sitnim sujetama i dobij jedan plus više. Dobar primer – Kako si ga nagovorio na intervju? On godinama nije dao intervju ni za jedne novine. Stvarno si maher…

Uključi publiku

Ponekad kada laskaš nije loše uključiti još nekoga. Na primer, hvališ nekoga da je odradio odličan posao i  kažeš – Ne mogu da verujem kako si dobro odradio to. Okrećeš se ka najbližem kolegi i kažeš – Zar ne? Šta ti misliš? Time ćeš skinuti svu pažnju sa sebe, a istovremeno se direktno ušlihtati i šefu i kolegi.

Šlihtaj se tražeći pomoć

Još jedan od efikasnih načina šlihtanja je i hvaljenje tuđih sposobnosti na račun svojih slabosti. Odmeri u čemu je subjekat tvog šlihtanja bolji od tebe i pitaj ga za savet, zatraži pomoć. Kao što smo već rekli – sujeta je univerzalna ljudska slabost.

Ne dramatizuj

Ok. Ovo je najvažniji savet. Svi smo svesni da umetnost šlihtanja zahteva i malo glumačke umetnosti, ali samo malo. Gluma za Oskara i latino sapunice nije ono što se traži. Budi umeren i odmeren. Izgovori svoj tekst, par rečenica, iskezi svoj uvežbani kez i pogledaj sa divljenjem i to je to. Sve preko ovoga što uključuje zanos sa gubljenjem svesti i vazduha uz par suza u krajičku oka nastalih kao posledica štipanja za kožu butine rukom u džepu, jednostavno je previše i pokreće sumnje u vašu iskrenost.

©Muskimagazin.com

Svaka zemlja ima neku svoju istoriju koju su osim inostranih uticaja i moćnika stvorili i pojedini domaći. Predsednici, tajkuni, ljudi i vlade iz senke, gangsteri, moćnici kulturno-estradnog miljea.. svako od njih je na neki način u istoriji svoje zemlje ostavio svoj trag, i njime je oblikovao. Kao što su to kod nas Karići, Miškovići, Miloševići, Petrovići, Karađorđevići, Obrenovići, Nemanjići… američku istoriju stvorila su neka druga, njihova prezimena. Činjenica da najmoćnijom zemljom na svetu vladaju ove moćne porodice, svakako, nije mogla ostati bez posledica i na svet. Pogledajmo, koje su to najmoćnije američke porodice..

Hilton

Osnivač – Conrad Nicholson Hilton (1887-1979)

Konrad je u posao sa hotelima ušao još davne 1919. kada je kao član prve vlade Novog Meksika investirao u otvaranje prvog Hilton hotela. Danas, nakon 90 godina, lanac Hilton hotela obavija čitav svet sa nešto više od 500 karika pri čemu nijedna od njih nije – najslabija. Generacije Hilton naslednika bile su šarenolike, ali nijedna od njih moćnu porodičnu imperiju nije dovela do ivice opstanka. Iako je poslednja generacija sestara Hilton koje svi znamo, u neku ruku hod po tankoj žici izgleda su i one od prapredaka pokupile gen za posao, tako da već deceniju i nešto o d ničega prave milione. Moć im je u genima…

Astor

Osnivač – John Jacob Astor (1763-1848)

Ovaj amerikanizovani Nemac na tlo SAD došao je davne 1784.  i počeo da se bavi onim u čemu je bio najbolji – krznom. Nakon nekoliko decenija uspešnog krznarenja, ali i nekoliko pametnih investicija u njujorške nekretnine Džon je od doseljenika bez pare postao multimilijarder čije se bogatstvo danas može osetiti širom Amerike, ali i Engleske. Poznato je da je za života bio finansijer Edgara Alana Poa, a u amanet iza njega je ostala i čuvena Astor biblioteka. Naslednici, koji danas žive u Waldorf-Astoria hotelu u Njujorku, raspolažu ogromnim bogatstvom u nekretninama, jednom od najskupocenijih ergela na svetu, pekarama širom Amerike, ali da se ne lažemo i ogromnim finansijskim nasleđem svojih predaka…

Barimor

Osnivač – Herbert Arthur Chamberlayne Blyth (1849-1905)

Herbert je svoju životnu stazu započeo kao bokser tokom studija na Oksfordu, kada se prvi put i susreo sa svetom glume, i pogodađate – zavoleo ga. Ipak, kako je gluma bila nedolično zanimanje za jednog Blita, Herbert je nastupao pod pseudonimom Maurisa Barimora pod kojim je prvi put i zaigrao na daskama SAD-a 1874. godine. Iako njegovi glumački snovi nikada nisu postali stvarnost i dostigli slavu o kojoj je u njima sanjao, to se ne može reći i za njegove naslednike. Lajonel, Etel i Džon su postali velike holivudske zvezde, ali svakako najsjajnija od njih je i najmlađa Barimor zvezda – Dru. Ako neko ima nešto protiv – nek se javi.

Vanderbilt

Osnivač – Cornelius Vanderbilt (1794-1877)

Evo i jednog tajkunskog primera moći. Mladi Kornelijus je sa 11 godina napustio školu i hladne glave uplovio u mutne vode između Menhetna i Stejtn ostrva. Pokazalo se da je Kornelijus bio odličan plivač u mutnim vodama, zahvaljujući čemu je postao jedan od najuticajnijih tajkuna Amerike 19. veka, a ništa manji uticaj nisu imali ni njegovi naslednici. Alfred je u porodicu doneo jednu od najboljih američkih ergela konja svih vremena, Harold je postao trostruki osvajač Kupa Amerike u fudbalu, a Vilijam III guverner Rhode Islanda. Ipak, kako loza nije imala daljih muških potomaka, moć je poljuljana, ali ne i izbačena iz sedla. Činjenica je da moć uvek pronalazi način da se održi, pa je tako bilo i ovog puta. Naslednik Vanderbiltovog bogatstva je mladi novinar CNN-a Anderson Kuper koji je sin pra-pra unuke i pra-pra unuka deda Kornelijusa. Jeste, istina je – greh je počinjen, ali moć je očuvana.

Walton

Osnivač – Samuel Moore Walton (1918-1992)

Kralj veleprodaje, popusta i diskontne prodaje, Semjuel Valton svoj prvi Wal- Mart otvorio je 1962. godine. Danas, skoro 50 godina posle, na svetu postoji više od 6 hiljada Volmartovih objekata koji zapošljavaju skoro dva miliona radnika. Jasno, para se na paru lepi, pa nije ni čudo što su Waltonovi rangirani kao jedna od najbogatijih američkih porodica danas. Najnoviju Walton generaciju predvodi Semov najstariji sin S. Robson i koji je jednom kao svoju najveću želju naveo da bi voleo da njegovi naslednici budu korisni američkom društvu, da budu produktivni i ne ukaljaju porodično prezime. To svakako nije pošlo za rukom novopečenoj Walton naslednici, Elizabet Pejdž Lorie, praunuci Semjuelovog mlađeg brata Bada, koja je ovih dana morala da vrati univerzitetsku diplomu jer je otkriveno da je potrošila hiljade dolara plaćajući cimerku da polaže testove za nju..

U nastavku vam predstavljamo Kopole, Herstove, Du Pontove, Kenedijeve i naravno – Rokfelerove.

©Muskimagazin.com

©Muskimagazin.com

Svojoj kolekciji mobilnih telefona Samsung je nedavno dodao još jedan smartphone. U pitanju je telefon sa oznakom 723 Wave.

Telefon je opremljen Samsungovim Bada operativnim sistemom, ima 3, 2 LCD ekran, integrisani 802.11n WiFi, Bluetooth 3.0 i kameru od 5 megapiksela sa ugrađenim blicom.  Kako je telefon izašao pre nekoliko dana, cena još uvek nije poznata.

©Muskimagazin.com

©Muskimagazin.com

Iako ih često prati priheftani epitet „vesele“, devedesete su objektivno obeležili ratovi koji su doneli sve osim sreće. Ni dvehiljadite nisu bile sreća, sreća, radost, ali da zaređamo 20 godina bedaka – to nije u našem fazonu. Osmeh na lice i guraj dalje, moto je pravog M@N!-a, jer kad bi se tako lako predavali mukama koje nas pritiskaju svakodnevno većina nas ne bi ni ustajala iz kreveta. Upravo zbog toga danas vam dajemo razlog za ustajanje i ispijanje prve kafe uz vaš omiljeni online magazin. Zato, naša današnja lista ne glasi 10 najvećih svetskih kriza 2000-ih, već LOŠE DEVOJKE 2000-ih – DEO PRVI!

Brigita Bulgari

Devojka kriva što je bila previše željna muške pažnje. Kako drugačije objasniti činjenicu da je ove godine u svom stanu priredila striptiz sa pipanjem za dva petnaestogodišnja dečaka i naravno – bila uhapšena!

Naomi Campbell

Devedesetih je bila najveća zvezda modnih pista, ali dvehiljadite su joj donele spisak zločina – za ne poverovati. Desetak prijavljenih slučajeva fizičkog i psihičkog zlostavljanja asistenata kulminirali su nedavnim svedočenjem pred Haškim tribunalom. Šta ćete – DEVOJKE VOLE DIJAMANTE…

Peaches Geldof

Britanska frizerka do nedavno je bila sa ove strane granice, ali na kraju je ipak prešla u tabor LOŠIH DEVOJAKA kada je na portalu REDDIT procurila vest da obesno uživa u heroinu i kres šemama ZA JEDNU NOĆ – svako veče drugi tip…

Michelle Rodriguez

Ova sado-mazo diva definitivno je kraljica LOŠIH DEVOJAKA ili je makar fizički najjača od svih. Njen dosije fizičkih napada u policiji možete dobiti – na meru! Koliko vam treba, pola kilograma, kilo, dve…

Kate Moss

Evo naše omiljene kraljice kokaina. Kao i uvek, za posrtanje princeze kriv je neki princ. Tako je i Kejt odlučila da svoju crnu bol za bivšim joj Pitom Doertijem izbeli – belim. Iako su sve tužbe za narkomaniju protiv Mosove ODBAČENE teško da iko više može poverovati u nevinost ove heroine heroina…

Angie Sanclemente Valencia

Provaljena i uhapšena maja ove godine, ova argentinska primadona, optužena je za neke zaista LOŠE STVARI. Istraga je pokazala da je Valencia tokom nekoliko godina bila jedan od najvećih švercera droge i vođa narko-kartela, kao i da je lično preko Kankuna do Londona prošvercovala skoro tonu kokaina.

January Jones

Januarka po srpski, ova devojka je učinila tek manji prekršaj kad je pod uticajem alkohola prevezla svog Hamera preko tri parkirana automobila, ali je ipak toliko seksi da smo je morali staviti na listu.

Willa Ford

Bekstrit Bojsi su obeležili devedesete, ali Vila Ford je obeležila dvehiljadite zabavljajući se četiri godine sa frontmenom ovog bojbenda Nikom Karterom. Za to vreme ga je psiho-fizički upropastila, ispraznila mu sve račune, ali i stan. Ipak, na našoj listi našla se zbog toga što se zabavljala sa članom Bekstrit Bojsa – zar to već nije DOVOLJNO LOŠE!?

Katie Morgan

Kejti Morgan, kraljica FOXOVOG sitkoma „Svita“, ali i Holivudske porno industrije, ipak najlošija je bila kada je nedavno na meksičkoj granici uhvaćena sa pola kilograma marihuane.

Laura Zuniga

Loše devojke idu u – ZATVOR! U ovo se uverila još jedna BEAUTY QUEEN optužena da je sa svojim dečkom upravljala ozloglašenim Huarez narko-kartelom. Kada su je uhapsili, lepotica je tvrdila da pojma nije imala da je povezana sa sumnjivim kriminalnim radnjama iako je tada u torbici nosila svega 53. 000 US$. Pa šta – i manekenke idu na ZELENJAK…

U nastavku teksta predstavljamo vam – Montanu Fišburn, Ešli Dupre, Britni Spirs, Lindzi Lohan, Paris Hilton i još neke LOŠE DEVOJKE…

©Muskimagazin.com

Većina naših proliberalnih, demokratsko orijentisanih i dušebrižnički za svoj narod NEZAINTERESOVANIH političkih vođa najlakše i najdublje se sablažnjava pred zlodelima velikih autoritarnih vladara svih nam bivših varijacija južnoslovenske državnosti. Razlog – nisu upoznali Saparmurata Nijazova! Prema njemu Tito i Sloba su na nivou jaslica. Zašto – pročitajte u tekstu koji sledi…

Nijazov je bio autoritarni vođa, dobro poznat na zapadu po svom kultu ličnosti. Verujući da Turkmenistanu nedostaje nacionalni identitet, pokušao je da preuredi državu po svojoj viziji. Preimenovao je grad Krasnovodsk, na obali Kaspijskog mora u Turkmenbaši, po sebi. Osim toga preimenovao je nekoliko škola, aerodroma, čak i jedan meteorit po sebi i članovima najuže porodice. Nijazovljevo lice nalazi se na svim banknotama  manata (valuta Turkmenistana), a njegovi veliki portreti istaknuti su po celoj zemlji, posebno na velikim javnim zgradama i avenijama. Statue Nijazova i njegove majke prisutne su po celoj zemlji, uključujući i središte pustinje Karakum, kao i pozlaćenu statuu na vrhu najveće zgrade u Ašhabadu, koja se rotira, tako da je lice uvek okrenuto ka Suncu, i baca odbljesak na prestonicu. Data mu je nagrada heroja Turkmenistana pet puta. Nijazov je rekao “Ja sam lično protiv toga da gledam svoje slike i statue na ulicama – ali to je ono šta narod želi.”

Obrazovni sistem učio je mlade Turkmene da vole Nijazova. Njegova dela i govori čine veći deo školskih udžbenika. Glavni tekst je nacionalni ep, (koji je napisao Nijazov), Runama ili Knjiga duše. Ova knjiga predstavlja mešavinu revizionističke istorije i moralnih smernica, i osmišljena je kao “duhovni vodič naciji”, i osnova umetnosti i literature Turkmenistana. Knjige iz sovjetske ere su zabranjene, bez da su bile zamenjene novim uzdanjima, tako da se u bibliotekama u Turkmenistanu teško može naći knjiga čiji autor nije Nijazov. 2004, Nijazov je naredio zatvaranje svih biblioteka u ruralnim mestima, na osnovu svog stava da turkmenski seljaci ne čitaju. U njegovom rodnom selu, Kipčak, izgrađen je kompleks kao memorijal njegovoj majci, uključujući džamiju (procenjenu na 100 miliona dolara). Zidovi ovog ovog zdanja prikazuju učenja iz Runame uz sure iz Kurana.

Ostaje da se vidi da li će novi predsednik Kurbankuli Berdimuhamedov sprovesti reforme koje će smanjiti kult ličnosti koji je za sobom ostavio Nijazov.